Presvlačenje mrtvaca

Đinđić Oxy Action

U pervertiranom vokabularu današnje Srbije reč Đinđić je doživela verovatno najjasniju devalvaciju i potpuno je lišena svoje istinske dimenzije. Ona je, nažalost, doživela sudbinu džokera i u svakodnevici se slaže sa skoro svim kartama u našem malom zabludelom špilu. Listajući ponovo izjave poznatih o nama iz perioda priprema za bombardovanje, pažnju mi je privukla izjava Džejmi Šeja, tadašnjeg portparola NATO-a , „Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti.“ Od svih ostrašćenih, često banalnih, rasističkih izjava, ostao sam duže na ovoj, koja je duboko i bolno istinita. Gospodin Šej je rekao, verovatno najveću istinu o nama, istinu za koju mu nisu potrebne „HARP antene“ i ostali SF uređaji, „da, to sam ja“, rekao bi naš Bora.

Kako smo zaboravu skloni, te neki ovu nedićevsku vlast doživljava kao „naslednike Đinđićeve politike“, podsetimo se zadnjeg Đinđićevog obraćanja javnosti:

„Ali, ako vi želite da stvorite albansku državu u 21. veku na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete ponovo otvoriti proces koji ste mislili da ste zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja. Često sam kao neki glasnik koji je kriv zato što donosi neku neprijatnu vest. I u Srbiji me često optužuju. Ali dopusti mi da te upozorim ako ne znaš da će se to desiti. Znači, raspad dejtonskog sistema je kao zakon gravitacije, posledica.“

Komentarisao sam malo ovu temu na tekstu Marka Matića „Ko bi danas smeo Đinđića da pogleda u oči“ objavljenog na e-novinama 12.03.2013.

Naravno to što sam napisao, nije se, kao i obično, svidelo moderaciji, a i nekako nije se ni estetski niti konceptualno uklopilo sa prvim komentarom onog govečeta Bjelića  „Ja mislim, samo e-novine. Nema danas u Srbiji vecih djindjicevaca od nas. Napisah, a Palanka kako hoce.“ Sa ove distance moram vam reći da i ima neke istine u tom njegovom komentaru, ne naravno onakve kakvu on priželjkuje da percipiramo.

Inače, za neupućene, Marko Matić je politolog zaposlen na Al Jazeerai i pomoćnik Luković J. Walker-a. Inače momak jako skromnog obrazovanja, a pod tim podrazumevam da nije savladao ni osnove nacionalne istorije, al’ o tome neki drugi put.

Intervju koji je, dakle, u pero našega Marka dao Dejan Jeremić, ne otkriva nam mnogo toga novog i pre svega je promocija Dejanove knjige, koja također teško da će vas prosvetliti. Dejan je, kao i svi mi čije su godine pojeli moljci, revoltirano spominjao opšta mesta i gorko se osvrtao na sve ludilo koje nam se dešavalo i dešava.

Na jednom mestu kaže nam Dejan činjenicu koju bi ovi što je objavljuju sakrili:

„Najveći krivci su, međutim, novinari koji pristaju na podaništvo, pretvoriviši se u glasnogovornike centara moći i interesnih grupa. Mediji su odreda estrada, poligon propiranja biografija i prljavog veša, šou biznis koji je uništio osnovno načelo novinarstva.“

Na drugom mestu opet kaže:

„Čak i oni koji su znali šta će se 12. marta dogoditi, a okrenuli su glavu ili zažmureli nad činjenicom da će neki banditi ubiti premijera, treba da odgovaraju za saučesništvo u atentatu zbog krivičnog dela nečinjenja.“

Sada, posle ove dve izjave, bi malo Marku nezgodno (ma nije on to ni shvatio, Pera ga upozorio) da afirmiše lik i delo ovih novih „Đinđića“. Pogotovo pored dostupnih klipova tipa : http://www.youtube.com/watch?v=N2Z3G0D3x4E

Kud baš sada to da mu se desi, sjeba mu spin, al’ ‘ajd, ima popravni. I tako Marko, svestan da uloženo treba biti vraćeno, napisa u tekstu „Decenija tumaranja u mraku“ objavljenom istog dana na Al Jazeerai sledeće:

„Ironija sudbine je htela da u nedostatku snage i odlučnosti njegovih političkih naslednika ključni realizatori Đinđićevih ideja budu upravo njegovi najveći politički protivnici.

Kao posledica tektonskih pomeranja u dubljim slojevima srbijanske politike, iz političkog pejzaža je nestao jaz koji je Srbiju delio pre i posle 5. oktobra 2000. godine, tako da je danas postalo diskutabilno ko je ključni unutrašnji subjekt procesa evrointegracija – oni akteri koji su ih oduvek zagovarali ili oni koji jedini imaju kapacitet da ih i realizuju.“

Po uvrnutoj logici Luković J. Walker-a & ostalih kučića, stvarno se dolazi do zaključka da su oni jedini pravi Đinđićevci, al’ ima nas dosta bez te logičke devijacije.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s