Ustajte vi zemaljsko Roblje

Budim se jutros i gle, stoji Miško k’o vojnik. Ima on taj običaj ujutro da stoji, gledajući me molećivo na ono jedno oko. „Pa dobro, šta je sad?“ pitam ga, kao da ne znam, „šta si se to tako ukrutio?“.  „Ama čuo sam jednu pesmu, jedva čekam da je poslušaš!“ reče nestrpljivo, te se protegnu do noćnog stočiča i pritisnu gumb. Iz zvučnika je dopirao tako poznati uvod, nešto kao Program mešan sa Bojama, samo malo više elektronike, „eh“ rekoh „ovo ti je za kurac“ i u tom momentu počinje pesma:

Ustajte vi zemaljsko roblje,

da grobar vozi vas na groblje,

da Vučić na pičku izusti,

daj File u logor nas pusti,

da Dača pijano tetura,

u moru jeftinijih cura,

Ref:

Nema, nema, nema, nema, više rata,

Biće, biće, biće, biće, biće plata…

„Koji su ti sad pa ovi?“ upitah ga bez neke namere da ga saslušam, al manje boli kada se on isprazni, jbg ima potrebu. „Ma oni su ti čista avangarda bre, niko ih ne sluša, zovu se kako ono?! Ah da „Zabranjeno mišljenje“ reče, al ja vidim da nešto tu i nije u redu, da ga nešto žulja. „Pa dobro“ rekoh milujući ga po vratu, „ajd’ sad pevaj, šta si se to steg’o, ‘de je problem?“ „Dugo me to tišti, jbg, znaš onog Kožinog drugara, onog glupljeg?“ iscedi kroz zube.Teško mi beše zamisliti nekog glupljeg od Kože al’ vremenom navikoh da verujem u doduše pogrešiv Miškov instinkt. „Kojeg bre“ rekoh. „Ama onog, piše sada neke kolumne, al beži od tema, u vreme oslobađanja hrvatskih generala on napisa tekst o krstu iznada Sarajeva, da o tom  koji ne postoji, za razliku od onog koji stoji iznad Mostara.“ “ Pa dobro i?!“ upitah ga onako ovlaš. „Šta bre I?! Koje bre i, pa đubre ustaško, ej toliko me iznervirao, ma u grlo bi ga pljunuo.Ejjj  ni reč ne napisa o oslobađanju!“

Setih se i ja da sam to nekada primetio, stisnuh Miška onako bratski, „ma ko da nas nervira burazeru moj!“ uzeh ga sa obe ruke i dobro ga protresoh. Pomislih dal’ je to u redu? Ma ko mu jebe mater, mogu samo ranije da nas penzionišu, u usta ga jebem ustaška.

Uh, osetih se lakše, mada sam i Miška nekako gubio iz vida, sam osećaj da me neko napokon razume opuštao mi je um i telo, pustih sebi normalnu (http://www.youtube.com/watch?v=xx3ohV5N5BA) pesmu, i utonuh u nirvanu.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s