Čizma glavu čuva

Слика

Pobeda, lična, naravno kakva drugačija može da postoji?! Slučajnost ili ne, mada je i ta reč već dobrano uprljana besmislom i kao neka bleda tvar lahori pred našim očima, kao da korena nema, kao da je slučaj nedovoljno jak koren koji se eto “slučajno” našao tu! E da, ta pobeda, vodilja slabih, slavoljubivih jedinki poniklih u malim narodima u vreme njihovog stradanja tema je za ovo moje popodnevno razmišljanje.

I kome i kako objasniti da eto skoro pola pametnog sveta u mom zabludelom gradu glavu nosi da bi nosio cipele. Ne bilo kakve naravno i ne nužno cipele, može neki skuplji kaputić ili nešto sasma drugo, nešto čega se već ima previše “al’ zaboga zaljubih se baš u to”. I ne bilo kuda dragi moji, nee, to nikako. To u skladu sa prirođenim habitusom treba prošetati šire dragi moji, ma da, ulice Pariza, Rima il’ Njujorka jedina su dostojna staza za ove naše pametne glave. Pa da, kako da naš estradoidni filozof, pisac il’ predsednik doživi svoj momentum u prolasku kroz šljivike i livade il’ suviše blizu njih, kako moliću? Tako i ova naša estradoidna spisateljica gazeći čelom k’o petom stazama namaštanih istina srdito tvita. I dok po uzoru na mnoge prethodnike orvelovski briše stranice naše istorije pretvarajući je u cirkusku zabavu za “mase” novih pobednika, nađe malo vremena da odbrani novopridošlog pobednika. Kako joj je rečeno nedavno da ovaj  predsednik  nije loš čovek  a kako ona zagledana u čizmice nije imala neku posebnu volju da to preispituje poče da ga brani tvitujući tikvice. Te eto I nije u redu da se tako javno, na sva zvona, privatnost, blabla….. A ovaj predsednik koji još uvek nije naš predsednik, ovaj što ga vole i deca i žene i starci, muškarci što mu skidaju kapu a babe što sipaju vodu za njim onako lepim kad krene u svet po još neku pobedu i jeste čovek na mestu, čovek ovog trenutka.

Trošimo  čudno vreme te me čudni prevrati ne čude, jer su slučajni a slučaj to jest udes nije moguće predvideti ili možda jeste? Eto ovi pametni recimo sasvim slučajno su uvek u pravu, da da, u pravu su i kada greše, jer greška danas nije nužno greška sutra. Kao u svim ratovima i kod nas se sve ćešće dešava da postoje pobednici  na gubitničkoj strani, kao i obratno. Da potpuno je prirodno izgraditi utemeljen stav, da da, i to za svaku priliku, to je odlika pametnog čoveka, to i cipele.

pobeda

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s