Let iznad kučkinog legla

Kurve, one skuplje kao ni one jeftinije, nikada ne prebole dečje bolesti svog zanata. Tenzija koja iz prijateljske, prenaglašene snishodljivosti već u sledećem trenutku aktivira lavinu gneva, jedna je od glavnih karakteristika ovog moralno posrnulog soja.

Na pozorju drugosrbijanske štajge, svako malo bukne poneki lični rat, koji protrese sve frakcionaške kupleraje u regiji. Igra na sve ili ništa, starog transvestita Lukovića, to njegovo sluganstvo Vučiću, Subotiću, Bebi… u drugim drugokurvanjskim kuloarima ocenjuje se kao „neprincipijelnost“. Tim nazovi skupljim kurvama, kao da je ispod časti da mušterije nemaju neka egzotična imena tipa Soroš, Rokfeler… Činjenica da su Nemci napokon instalirali u Srbiji vlast po meri svojih interesa, ovim „nesnađenim“ nikako ne ide u glavu. Al’ zato Perici ide i u glavu i u dupe, po potrebi. Jadna kampanja u kojoj se ostrvljuje na sve protivnike kriminalnog klana čiji je jeftini medijski pokrovitelj postao, samo nas podseća u kakvoj kaljuzi živimo.

Obračuni sa dojučerašnjim „saborcima“ po kupleraj normama, deluju apsurdno.

http://www.e-novine.com/stav/91479-Kako-Biljana-Srbljanovi-sanja-sebe-samu.html

http://www.e-novine.com/region/region-crna-gora/91063-Kafanski-primitivizam-foto-terorizam.html

Na aksiološkoj poledici drugosrbijanske scene u beskonačnom nizu nadiru novi klizači čija je jedina svrha i smisao skrljati one koji već skrljaše prethodne. U zatvorenom ekosistemu ovih čudnih živuljki,  koje iz pada ne crpe nikakve zaključke, ustajanje ne znači ništa više, no priprema za sledeći pad.

Advertisements

Nelegalizovana policija

„Mi smo tamo imali jedan sud, koji je bio pod kontrolom Beograda, i imali smo nelegalizovanu policiju.“

Toma Grobar ( takozvani Predsednik Republike Srbije)

Kaže nešto kasnije naš menadžer „nama to ni ustav ne dozvoljava“ i kako razgovor odmiče u kreativnom zanosu reče „sada imaju institucionalizovanu podršku KFORa i EULEKSa, Srbi po prvi put bi trebalo da osete da je to prijateljska vojska“ …

Gospode Bože, u redu gubimo, gubili smo bitke i ranije, no čini mi se da ovaj put uz slobodu i teritoriju gubimo ono najvažnije, ono što je i pojedincu i društvu neophodno da opstane, dragi moji mi gubimo razum.

Ustajte vi zemaljsko Roblje

Budim se jutros i gle, stoji Miško k’o vojnik. Ima on taj običaj ujutro da stoji, gledajući me molećivo na ono jedno oko. „Pa dobro, šta je sad?“ pitam ga, kao da ne znam, „šta si se to tako ukrutio?“.  „Ama čuo sam jednu pesmu, jedva čekam da je poslušaš!“ reče nestrpljivo, te se protegnu do noćnog stočiča i pritisnu gumb. Iz zvučnika je dopirao tako poznati uvod, nešto kao Program mešan sa Bojama, samo malo više elektronike, „eh“ rekoh „ovo ti je za kurac“ i u tom momentu počinje pesma:

Ustajte vi zemaljsko roblje,

da grobar vozi vas na groblje,

da Vučić na pičku izusti,

daj File u logor nas pusti,

da Dača pijano tetura,

u moru jeftinijih cura,

Ref:

Nema, nema, nema, nema, više rata,

Biće, biće, biće, biće, biće plata…

„Koji su ti sad pa ovi?“ upitah ga bez neke namere da ga saslušam, al manje boli kada se on isprazni, jbg ima potrebu. „Ma oni su ti čista avangarda bre, niko ih ne sluša, zovu se kako ono?! Ah da „Zabranjeno mišljenje“ reče, al ja vidim da nešto tu i nije u redu, da ga nešto žulja. „Pa dobro“ rekoh milujući ga po vratu, „ajd’ sad pevaj, šta si se to steg’o, ‘de je problem?“ „Dugo me to tišti, jbg, znaš onog Kožinog drugara, onog glupljeg?“ iscedi kroz zube.Teško mi beše zamisliti nekog glupljeg od Kože al’ vremenom navikoh da verujem u doduše pogrešiv Miškov instinkt. „Kojeg bre“ rekoh. „Ama onog, piše sada neke kolumne, al beži od tema, u vreme oslobađanja hrvatskih generala on napisa tekst o krstu iznada Sarajeva, da o tom  koji ne postoji, za razliku od onog koji stoji iznad Mostara.“ “ Pa dobro i?!“ upitah ga onako ovlaš. „Šta bre I?! Koje bre i, pa đubre ustaško, ej toliko me iznervirao, ma u grlo bi ga pljunuo.Ejjj  ni reč ne napisa o oslobađanju!“

Setih se i ja da sam to nekada primetio, stisnuh Miška onako bratski, „ma ko da nas nervira burazeru moj!“ uzeh ga sa obe ruke i dobro ga protresoh. Pomislih dal’ je to u redu? Ma ko mu jebe mater, mogu samo ranije da nas penzionišu, u usta ga jebem ustaška.

Uh, osetih se lakše, mada sam i Miška nekako gubio iz vida, sam osećaj da me neko napokon razume opuštao mi je um i telo, pustih sebi normalnu (http://www.youtube.com/watch?v=xx3ohV5N5BA) pesmu, i utonuh u nirvanu.

Oliver Tačić Dvofrtaljka

Premijer Tačić ponovo prede vunu i kučinu, nama na očigled. Ovaj „hrabri srpski vitez“ ,u obraćanju podanicima sa nacionalne televizije, objasni kako se on i Pičkousti ne boje pretnji, i neće da državne resurse uludo angažuju za ispitivanje pretnji. U alko zanosu, naš se mali od šatora, setio nedavne kao i daleke istorije upoređujući se sa važnim istorijskim ličnostima.

Tako se  posprdno seti i kćeri kneza Lazara, Olivere. Zaboravljajući valjda kako je Olivera data za ženu Bajazitu te da se u Srbiju vraća tek po njegovoj smrti, ova naša večito pijana pevaljka pokušava svoju tužnu sudbu obojiti nekim dostojanstvenijim bojama.

Tek toliko da se nađem ovoj izgubljenoj duši, i da joj pomognem da prevaziđe fazu poricanja problema, kažem da se i tada kao i sada osoba koja ide da se prodaje na kratko ( pa makar to trajalo i po 13 sati) nazivala kurvetina!

Dopuna repertoara : http://www.youtube.com/watch?v=Mv9tb54qw6g

Tri pa jedna

Nastavak farse, „Kapitulacija u tri čina“ donela je svima očekivan rezultat. Poker partija, u kojoj je naš Tačić viknuo „tri pa jedna“, a potom izašao pred javnost obaveštavajući nas da se još ništa ne zna, te da je eto jedini srpski zahtev problem za EU integracije. Još nam reče da je Kibicer videvši karte ‘teo da odustane i da shrvan bolom to nije mogao ni da iscedi na vlastitu pičku, ovaj usta, ovaj?! Šta mu je ono?!

Za razliku od njega, ovaj Dači je i ne gledajući karte,jasno, precizno, državnički, izneo očekivanja, da će partnerski mu buljuk, ipak razmisliti o legitimnim zahtevima države, te postupiti zdravorazumski.

Nije karta za svakoga, nemojmo biti pregrubi, pošten čovek, nije on za to.
Al’ mogao bi, posle trećeg čina, recimo nešto da otpeva, onako kao dokaz prevazilaženja prošlosti. Evo moj predlog : http://www.youtube.com/watch?v=sSwj-eMx4Qg , pa nek vežba.