Let iznad kučkinog legla

Kurve, one skuplje kao ni one jeftinije, nikada ne prebole dečje bolesti svog zanata. Tenzija koja iz prijateljske, prenaglašene snishodljivosti već u sledećem trenutku aktivira lavinu gneva, jedna je od glavnih karakteristika ovog moralno posrnulog soja.

Na pozorju drugosrbijanske štajge, svako malo bukne poneki lični rat, koji protrese sve frakcionaške kupleraje u regiji. Igra na sve ili ništa, starog transvestita Lukovića, to njegovo sluganstvo Vučiću, Subotiću, Bebi… u drugim drugokurvanjskim kuloarima ocenjuje se kao „neprincipijelnost“. Tim nazovi skupljim kurvama, kao da je ispod časti da mušterije nemaju neka egzotična imena tipa Soroš, Rokfeler… Činjenica da su Nemci napokon instalirali u Srbiji vlast po meri svojih interesa, ovim „nesnađenim“ nikako ne ide u glavu. Al’ zato Perici ide i u glavu i u dupe, po potrebi. Jadna kampanja u kojoj se ostrvljuje na sve protivnike kriminalnog klana čiji je jeftini medijski pokrovitelj postao, samo nas podseća u kakvoj kaljuzi živimo.

Obračuni sa dojučerašnjim „saborcima“ po kupleraj normama, deluju apsurdno.

http://www.e-novine.com/stav/91479-Kako-Biljana-Srbljanovi-sanja-sebe-samu.html

http://www.e-novine.com/region/region-crna-gora/91063-Kafanski-primitivizam-foto-terorizam.html

Na aksiološkoj poledici drugosrbijanske scene u beskonačnom nizu nadiru novi klizači čija je jedina svrha i smisao skrljati one koji već skrljaše prethodne. U zatvorenom ekosistemu ovih čudnih živuljki,  koje iz pada ne crpe nikakve zaključke, ustajanje ne znači ništa više, no priprema za sledeći pad.

e-(gov)novine

Kako je džedajev sajt već punu godinu  glasilo Vlade, Vlada je odlučila da im dodeli domenu gov. U prijateljskoj atmosferi prijema ,na koji je zaslužni građanin Petar stigao direktno sa trčanja oko Američke Ambasade, gov mu je ravno u ruke uručio Prvi Zamenik Premijera Gospodar (potreseni) Vučić. Vidno  potresen, jer se u takvim situacijam  PZP uvek oseti van sebe, preneo je građaninu i pozdrave od Predsednika. Reče poslao bi mu i on al’ je gov ipak u Vladinom resoru.

Ponosan na činjenicu da je neko ipak uvažio  njegov  napor  da od Srbije napravi mesto ugodnog življenja, džedaj je odmicao kući. Kroz glavu mu se u pijanom vrzmanju sudaraše misli, „jel onaj Kirbi more izludeo?! Ja mu lepo, sve onako trčeći, rekoh da je Vorlikova izdala vizu čoveku koji je zapalio ambasadu, a on će meni , „ćut’ bre govedo, aj’ daću pare, al’ prestani da piješ toliko!“

S3PO

Intervju koji je „direktor“ u firmi našeg Luković J. Walkera  S3PO dao za „prijateljske“ Novosti, daje nam potpun uvid u to kako je lepo biti kanta. „O kako je lepo biti glup“ pevao je naš Bora i taj stih i dalje odzvanja u ovoj našoj lepoj kantici, koja bi eto nešto kao da objasni. Ova batler kanta u kreativnom zanosu „da sam ja netko“ , nabaca nam onako odoka jedno dva’es kila onog što bi „mi“ želeli da čujemo. Valjda svestan da je kao limena kanta limitiran celeron procesorom i nejakom harizmom ubacio se u razne uloge, te eto presvuče se i u Kustu, pa reče  „Da sam Kusturica ne bih samo podneo ostavku na Mokroj Gori nego bih otišao iz ovog neprijateljskog okruženja.“ komentarišući visinu kazne koju je sudija odredila u poznatom nam sudskom postupku. Kako je celeron lenj a i rama fali već u sledećem odgovoru reče „Sutkinja u Kusturičinom procesu kad ga vidi, samo što ne ustane i zatraži autogram. Kad smo je prvi put videli bilo je jasno da ćemo izgubiti.“

A zašto nam se limeni uopšte obraća?! Pitanje je sad?! A da nije možda zbog činjenice da ova jeftina neprincipijelna kolaboracija sa Vojvodom Tomislavom dopire do svesti mnogih ljudi koji takav pragmatizam nisu očekivali?

Nalupeta se naš S3PO da pas s maslom pojeo nebi (moj vrednosni sud) o nekom novom „Građanskom savezu“ koji će… a sve to da prikrije rđu koja ga je prekrila, rđu koju uzrokuju fekalni sadržaji Grobarevog dupeta, koje im je poslednjih godinu dana skrovište.

Da završim sa još jednim citatom dragog nam limenka:

„Još jedan od važnih postulata je da ne možeš više ljude lagati.“

Od izvora dva putića, vode na tri strane

Ozabavljen o svom jadu ustao je naš džedaj od Zvezdare i ovog sumornog jutra. Pevušeći u tim trenucima omiljenu mu Ljubinu pesmicu „Sumorno jutro“.

…baš me briga, šta ćeeee da misle o meniii…

Misao mu je, lepršajući oko otekle mamurne glave, napokon sletela na pokojnog učitelja Jodu. “Sine“, veli učitelj Joda u retkim trenucima kad je bio budan, “džedaj kada ima dva puta pred sobom, poood obavezno mora da krene trećim“. FLASH jbt, eeej, setio se i kada je tu mudrost prvi put čuo, beše to u konfuzno vreme propasti stare Republike, dakle vrlo primenjiva u ovom trenutku, koji je „možda najsloženiji u novijoj istoriji“ nove Republike.

“U pičku materinu. pa gde je ta karta?“ prevrće po stanu, obliva ga znoj i napokon ispod Kurira nađe je. “Aha dakle gore malo do Cvetka, pa oprezno da ne zahvatim Gospodara Vučića i spuštam se dole do Dušanovca, al’ gledaj da me neka od ovih jednosmernih ne odvede na Ustaničku i polako između ta dva puta pronalazim stazu džedaja.“ Smeškao se, mada mu je i mali smešak izazivao oštar bol iznad levog uva. “Ups, zajeb, petlja jbt, pa da dođem do Bulevara Oslobođenja, moram il’ kratko da sečem Gospodar Vučićevu il’ da se klatim Ustaničkom ihaj?!“ Muku je naš džedaj mučio i na kraju odlučio: “Ama sečem, ko mu jebe mater, k’o da će ko da primeti, a onda lepo Bulevarom Oslobođenja, pa kroz Ivkovićevu i čas posla – eto me u Botićevoj.“

I tako, u Botićevoj, grob, grobar, džedaj… nastaviće se

Pera & Kučići

Saradnja vojvode Nikolića i nepokolebljivog mu raba Petra je rabota koju bi obe zainteresovane strane zadržale u BTL -u. Nesmotreni kučići, poput da je kerber naloženog Bjelića, u jasnim komentarima na teme malčice kompromituje taj konspirativan pristup.

Grobar & Rob entertainment company  na e-novinama u tekstu naslovljenom „Borba za Kosovo po fensi kafanama“ objavljenom na sajtu 30.03.2013. „usuđuju se da prenose informacije prvog potpredsednika vlade“.   Nije čudo da im je usud da se usuđuju, jer ovaj naš Pera iz administrativnog, samo poštuje pravila službe, al’ eto opet „da se zna“.

Vučić naravno tvrdi da je bivša vlada na odbranu Kosova potrošila 700 miliona evra!  Ma malo nam je to skupo, reklo bi se.  Pa to je upravo ono što i žele da kažete pre nego li su, citiram e-novine: „neki drugi ljudi počeli da sprovode planove i programe koji tokom dva mandata nisu previše doticali Tadića, Jovanovića, Koraća i ostalu preplaćenu poslaničku družinu„.  Bjelić nam u komentaru na tekst kaže: „Medjutim, ja sam za to da se i ovima pruzi prilika. I to ne onako kako zamisljaju jajare koje, recimo, gostuju kod Natase Odalovic, vec cele cetiri, jebene godine.“

Planove i programe?! Čije planove i kakve programe spominje redakcija? Da l’ nam ova  družina želi reći da su upućeni u planove Reichstaga il’ ove „vlade narodnog spasa“.

Podsetićemo se šta je ovo kuče reklo na portalu „Islamske zajednice u Norrkopingu“:

U procjepu između lokalnih novinarskih udruga UNS i NUNS kojima danas rukovode besprizornici struke, Danasa i Vremena, nekadašnjih bastiona slobodnog novinarstva koji sada pišu ode najbeskrupuloznijim pripadnicima srpskog društva, i stranačkih tabloida i ostalih moralnih kriplova, e-novine se javno odriču svake podrške koja bi, u uobičajenom pijanstvu, mogla stići iz tih podaničkih katakombi.“

I šta reći a ne zaplakati, gledajući ove kučiće, kako se sapliću oko nogu poznatog zvezdarskog džedaja, Luković J. Walker-a.

Grobar&Rob entertainment company

Nisam jedini koji se sa početka nenadane ljubavi među četničkim vojvodom i džedajem sa Zvezdare čudio ovakvom razvoju događaja. Zaista, malo je poznatih činjenica koje vežu ove dve, uslovno reći ću, ličnosti. Nespreman za otvorenu raspravu, Lukovićev medij dakako ne pruža nam dovoljno mogućnosti da se ovom temom pozabavimo zajedno.

Ostaje, dakle, pitanje po kojem osnovu je Tomislav Nikolić (u daljem tekstu: Grobar) izrekao: „Hunc ego hominem ex iure Quiritium meum esse aio“ u slučaju džedaj? Mada Grobar nije izašao transparentno pred javnost, te nas obavestio o postojanju „papira“ koje to njegovo pravo nad sirotim Lukovićem dokazuje, ponašanje obe strane ukazuje jasno na subordinaciju. Čaršijske malicioznosti kreću se od toga da je Pera u strahu od recesije klekao pred Grobara i primio trideset srebrnjaka do one Čengićeve da je u stvari Pera oduvek bio četnik.

Da je Čengić i ostatak čaršije barem delimično u pravu ukazuje i činjenica da sada sa dovoljne vremenske distance možemo jasno uočiti da se aranžman Grobar&Rob entertainment companyja ne svodi samo na preizborni baner. Čengić u svom „besu pravednika“ ne sluti ono  šta se po prodžedajevskim kuloarima šapuće.

Prič’o mi jedan čoe’k da je Grobar onomad dobio ponudu, od ovih od kojih se ponude ne odbijaju, reče, kao onomad Nedić „da se spasi država i narod“!  Reče mi još da „ti“ nisu bili zadovoljni ovim žutim, jer su sve zaklinjući se u Reich blokirali procese oko pravedničkih zahteva Reicha da slobodno raspolaže delom naše teritorije… Priča čovek (ovaj jedan), a ja u neverici, misli se roje, ‘oće glava da mi pukne, reko’ pa da l’ je moguće? A ja mislio to zbog Kusturice?! “Pa jeste“, reče narečeni. “i zbog njega, a i zbog ovog, ime mu se ne spominjalo, prekodrinskog vožda, kažu ‘ovi’  zbog takovih ima deca da nam pate, nikada more ausweise nema da dobiju, a znamo da nam je alternativa ausweis il’ logor.“

Tu je izgleda osnov Čengićevog nerazumevanja situacije, jer nije Grobar (i ne samo on) običan četnik, on je nedićevac, što će reći full integrisan u sistem koji je i njemu, Čengiću, omogućio potpun luksuz jednostranog sagledavanja stvarnosti, doduše u samo par kantona.