e-(gov)novine

Kako je džedajev sajt već punu godinu  glasilo Vlade, Vlada je odlučila da im dodeli domenu gov. U prijateljskoj atmosferi prijema ,na koji je zaslužni građanin Petar stigao direktno sa trčanja oko Američke Ambasade, gov mu je ravno u ruke uručio Prvi Zamenik Premijera Gospodar (potreseni) Vučić. Vidno  potresen, jer se u takvim situacijam  PZP uvek oseti van sebe, preneo je građaninu i pozdrave od Predsednika. Reče poslao bi mu i on al’ je gov ipak u Vladinom resoru.

Ponosan na činjenicu da je neko ipak uvažio  njegov  napor  da od Srbije napravi mesto ugodnog življenja, džedaj je odmicao kući. Kroz glavu mu se u pijanom vrzmanju sudaraše misli, „jel onaj Kirbi more izludeo?! Ja mu lepo, sve onako trčeći, rekoh da je Vorlikova izdala vizu čoveku koji je zapalio ambasadu, a on će meni , „ćut’ bre govedo, aj’ daću pare, al’ prestani da piješ toliko!“

Advertisements

Sikter Petre od guzice vetre

Kako naš Džedaj od Zvezdare komentariše komentare komentatora… na nekim ozbiljnijim sajtovima?

(http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/82563-Slavlje-zbog-bombakog-napada-Bostonu.html)

„Da mi je nešto draži, sam bi ga odveo na lečenje“ razmišljam onako dok se pripremam da opletem po ovoj pijanoj budali. Već odavno  džedaj zaštitnik mentalne nejači ne potpisuje razne gluposti koje naši susedi percipiraju kao „glas razuma iz Srbije“. Gnojne misli na koje sam eto već navikao, da se primetiti, postaju iscedak blažeg intenziteta, nešto kao belo pranje, ako razumete šta hoću da kažem. To je biće posledica opuštanja od stresa. „Sada kad smo u savezu sa Grobarem mož’ i malo više da se cirne“

Naslovi tako naš džedaj “ Slavlje zbog bombaškog napada u Bostonu“ članak koji bi i sam, da je kojim slučajem trezan (što je priznaćete retkost), poslao u risajkl. Poče onako epski, od Markovih konaka, da opisuje našu nazadnu prirodu, te eto neosetljivi na ljudsku bol i patnju mi u bestijalnom zanosu slavimo krv, smrt i bedu. Napravi on brzinsku analizu stanja, te reče eto i knjiga žalosti bi trebala biti iznesena u narod, da se eto kao u stara dobra vremena svi ispotpisujemo, zaboravljajući da su stara dobra vremena prošla i da ova nova i nisu tako dobra, jer nam je taj sistem, koji on ljudskom veličinom svojom žali, ubijao decu, rušio mostove, uništavao mukom sticanu infrastrukturu… I da, nikakvu knjigu ne primismo, al’ je uranijum ostao da nas biće podseća na normalne ljude, normalnog sistema. Ti normalni, zajedno sa retko normalnim nam džedajem, širom sveta uvode normalnost koju ja baš i ne razumem.

Uporedivši džedajev osvrt sa komentarima na koje se referiše, svako razuman primetiće da je osvrt omašio. Sem bolesnog klinačkog „samo rokaj po mesu“, tu se ne primećuje nikakvo slavlje, nema tu naslade nad tuđom boli, nema tu ničeg što pijane krvave oči našeg džedaja vide.

Za kraj, na pitanje našeg džedaja „Da li su građani Srbije potpuno poludeli?“  sklon sam odgovoriti ,evo ja idem na pregled, odma’ posle tebe.

S3PO

Intervju koji je „direktor“ u firmi našeg Luković J. Walkera  S3PO dao za „prijateljske“ Novosti, daje nam potpun uvid u to kako je lepo biti kanta. „O kako je lepo biti glup“ pevao je naš Bora i taj stih i dalje odzvanja u ovoj našoj lepoj kantici, koja bi eto nešto kao da objasni. Ova batler kanta u kreativnom zanosu „da sam ja netko“ , nabaca nam onako odoka jedno dva’es kila onog što bi „mi“ želeli da čujemo. Valjda svestan da je kao limena kanta limitiran celeron procesorom i nejakom harizmom ubacio se u razne uloge, te eto presvuče se i u Kustu, pa reče  „Da sam Kusturica ne bih samo podneo ostavku na Mokroj Gori nego bih otišao iz ovog neprijateljskog okruženja.“ komentarišući visinu kazne koju je sudija odredila u poznatom nam sudskom postupku. Kako je celeron lenj a i rama fali već u sledećem odgovoru reče „Sutkinja u Kusturičinom procesu kad ga vidi, samo što ne ustane i zatraži autogram. Kad smo je prvi put videli bilo je jasno da ćemo izgubiti.“

A zašto nam se limeni uopšte obraća?! Pitanje je sad?! A da nije možda zbog činjenice da ova jeftina neprincipijelna kolaboracija sa Vojvodom Tomislavom dopire do svesti mnogih ljudi koji takav pragmatizam nisu očekivali?

Nalupeta se naš S3PO da pas s maslom pojeo nebi (moj vrednosni sud) o nekom novom „Građanskom savezu“ koji će… a sve to da prikrije rđu koja ga je prekrila, rđu koju uzrokuju fekalni sadržaji Grobarevog dupeta, koje im je poslednjih godinu dana skrovište.

Da završim sa još jednim citatom dragog nam limenka:

„Još jedan od važnih postulata je da ne možeš više ljude lagati.“

Andrićev Venac

„Kad ih čovek tako gleda i sluša, sve se u njemu i nehotice okreće od života ka smrti, od onih koji broje i prisvajaju ka onom koji je sve izgubio i kome više ništa i ne treba, jer ni njega nema.“
Ivo Andrić (Prokleta Avlija)
 

Gužva velika beše danas na Andrićevom Vencu, uzmuvao se svet viđeni, ulaze izlaze, lica krutih, uzdržanih, kao da su eto upravo oni na Grobarevoj prislavi, Blagovestima, u prigodnoj zdravici saželi svu suštinu svekolike misli, i našem ponosnom domaćinu ukazali na pravac kojim Srbija treba da pođe. U prigodnoj atmosferi naš je domaćin, uz neizbežnu tomovaču, upitao  Mileta, eto šta on misli, jer vreme je da se zaborave stara trvenja, da se vaskoliki Srpski narod ujedinjen suoči sa izazovima prošlosti.

Vidno ohrabren, od strane Mileta, naš je Grobar odustao od dosadašnje strategije „nije govno, nego se pas posr’o“, i dragom nam narodu poručio, da ono i nisu pregovori, već je u pitanju ultimatum, te bi trebalo eskalirati na viši nivo, i upitati UN! Jeste da se nedoterano (sam je to smislio),  poigravao sa terminom „paralelni“, za šta bi da je pametan i k’tomu još da prostiš, da je zaista završio fakultet, sam sebi šamar odvalio. Jer čemu smo mi kao sistem „paralelni“ , sistemu koji ne priznajemo?!  Još ga je Mile prigodno u desetercu upitao „brate Tomo pitaju vojvode, što ti Pera sa lopate ode“…

Naš se Tačić posle naporne noći (slavske pripreme) upitao sa zvanicama i zaključio da smo svi na istom fonu, te da nam je valjda budućnost zbog toga svetlija. Jedino mu primerdba Patrijarha Srpskog nešto ne leže, te ga onako šeretski prozva za bežaniju iz Peći, jer po njemu bi bilo normalno da tu prva kroči noga našeg Patrijarha pa tek onda ministra policije.

Kako smo i navikli, naš je pevač Tačić opet okrenuo pesmu, eto sada ni utorak nije dan „D“ , ma ne, kakav „crni utorak“ i trice, imamo mi fore i do Juna. Pevušeći http://www.youtube.com/watch?v=2AAa7iGhS3M , na mamurnom licu dalo se primetiti, titrao je vapaj  za nekom dobrom knjigom…

Tri pa jedna

Nastavak farse, „Kapitulacija u tri čina“ donela je svima očekivan rezultat. Poker partija, u kojoj je naš Tačić viknuo „tri pa jedna“, a potom izašao pred javnost obaveštavajući nas da se još ništa ne zna, te da je eto jedini srpski zahtev problem za EU integracije. Još nam reče da je Kibicer videvši karte ‘teo da odustane i da shrvan bolom to nije mogao ni da iscedi na vlastitu pičku, ovaj usta, ovaj?! Šta mu je ono?!

Za razliku od njega, ovaj Dači je i ne gledajući karte,jasno, precizno, državnički, izneo očekivanja, da će partnerski mu buljuk, ipak razmisliti o legitimnim zahtevima države, te postupiti zdravorazumski.

Nije karta za svakoga, nemojmo biti pregrubi, pošten čovek, nije on za to.
Al’ mogao bi, posle trećeg čina, recimo nešto da otpeva, onako kao dokaz prevazilaženja prošlosti. Evo moj predlog : http://www.youtube.com/watch?v=sSwj-eMx4Qg , pa nek vežba.

Presvlačenje mrtvaca

Đinđić Oxy Action

U pervertiranom vokabularu današnje Srbije reč Đinđić je doživela verovatno najjasniju devalvaciju i potpuno je lišena svoje istinske dimenzije. Ona je, nažalost, doživela sudbinu džokera i u svakodnevici se slaže sa skoro svim kartama u našem malom zabludelom špilu. Listajući ponovo izjave poznatih o nama iz perioda priprema za bombardovanje, pažnju mi je privukla izjava Džejmi Šeja, tadašnjeg portparola NATO-a , „Srbe treba spokojno bombardovati, jer će sve brzo zaboraviti.“ Od svih ostrašćenih, često banalnih, rasističkih izjava, ostao sam duže na ovoj, koja je duboko i bolno istinita. Gospodin Šej je rekao, verovatno najveću istinu o nama, istinu za koju mu nisu potrebne „HARP antene“ i ostali SF uređaji, „da, to sam ja“, rekao bi naš Bora.

Kako smo zaboravu skloni, te neki ovu nedićevsku vlast doživljava kao „naslednike Đinđićeve politike“, podsetimo se zadnjeg Đinđićevog obraćanja javnosti:

„Ali, ako vi želite da stvorite albansku državu u 21. veku na teritoriji koja pripada državi Srbiji, onda ćete ponovo otvoriti proces koji ste mislili da ste zatvorili. I to nije moja želja, to je opis stanja. Često sam kao neki glasnik koji je kriv zato što donosi neku neprijatnu vest. I u Srbiji me često optužuju. Ali dopusti mi da te upozorim ako ne znaš da će se to desiti. Znači, raspad dejtonskog sistema je kao zakon gravitacije, posledica.“

Komentarisao sam malo ovu temu na tekstu Marka Matića „Ko bi danas smeo Đinđića da pogleda u oči“ objavljenog na e-novinama 12.03.2013.

Naravno to što sam napisao, nije se, kao i obično, svidelo moderaciji, a i nekako nije se ni estetski niti konceptualno uklopilo sa prvim komentarom onog govečeta Bjelića  „Ja mislim, samo e-novine. Nema danas u Srbiji vecih djindjicevaca od nas. Napisah, a Palanka kako hoce.“ Sa ove distance moram vam reći da i ima neke istine u tom njegovom komentaru, ne naravno onakve kakvu on priželjkuje da percipiramo.

Inače, za neupućene, Marko Matić je politolog zaposlen na Al Jazeerai i pomoćnik Luković J. Walker-a. Inače momak jako skromnog obrazovanja, a pod tim podrazumevam da nije savladao ni osnove nacionalne istorije, al’ o tome neki drugi put.

Intervju koji je, dakle, u pero našega Marka dao Dejan Jeremić, ne otkriva nam mnogo toga novog i pre svega je promocija Dejanove knjige, koja također teško da će vas prosvetliti. Dejan je, kao i svi mi čije su godine pojeli moljci, revoltirano spominjao opšta mesta i gorko se osvrtao na sve ludilo koje nam se dešavalo i dešava.

Na jednom mestu kaže nam Dejan činjenicu koju bi ovi što je objavljuju sakrili:

„Najveći krivci su, međutim, novinari koji pristaju na podaništvo, pretvoriviši se u glasnogovornike centara moći i interesnih grupa. Mediji su odreda estrada, poligon propiranja biografija i prljavog veša, šou biznis koji je uništio osnovno načelo novinarstva.“

Na drugom mestu opet kaže:

„Čak i oni koji su znali šta će se 12. marta dogoditi, a okrenuli su glavu ili zažmureli nad činjenicom da će neki banditi ubiti premijera, treba da odgovaraju za saučesništvo u atentatu zbog krivičnog dela nečinjenja.“

Sada, posle ove dve izjave, bi malo Marku nezgodno (ma nije on to ni shvatio, Pera ga upozorio) da afirmiše lik i delo ovih novih „Đinđića“. Pogotovo pored dostupnih klipova tipa : http://www.youtube.com/watch?v=N2Z3G0D3x4E

Kud baš sada to da mu se desi, sjeba mu spin, al’ ‘ajd, ima popravni. I tako Marko, svestan da uloženo treba biti vraćeno, napisa u tekstu „Decenija tumaranja u mraku“ objavljenom istog dana na Al Jazeerai sledeće:

„Ironija sudbine je htela da u nedostatku snage i odlučnosti njegovih političkih naslednika ključni realizatori Đinđićevih ideja budu upravo njegovi najveći politički protivnici.

Kao posledica tektonskih pomeranja u dubljim slojevima srbijanske politike, iz političkog pejzaža je nestao jaz koji je Srbiju delio pre i posle 5. oktobra 2000. godine, tako da je danas postalo diskutabilno ko je ključni unutrašnji subjekt procesa evrointegracija – oni akteri koji su ih oduvek zagovarali ili oni koji jedini imaju kapacitet da ih i realizuju.“

Po uvrnutoj logici Luković J. Walker-a & ostalih kučića, stvarno se dolazi do zaključka da su oni jedini pravi Đinđićevci, al’ ima nas dosta bez te logičke devijacije.